KAD SLOVA PROGOVORU
SITIN SE NJIH. POGINULIH. NA UMORU.
KAD SLOVA PROŠAPJU
VIDIN IH KAKO LEŽU A KRV IM
BIŽI KAPJU PO KAPJU.
ZA DOMOVINU.
ŠTA SU STISLI.
ZA DOMOVINU.
KAD SLOVA ZAJECAJU
U MRAMORA ODSJAJU ...
ŠTA SU IN BILE ZADNJE MISLI
NJIMAN. ŠTA SU STISLI.
NA MATER. ĆAĆU. DITE. ŽENU. BRATA.
NA SUSIDU SA OSMOGA KATA.
NA HAJDUKA. TOKARSKI STROJ U ŠKVERU.
NA DA MI JE PRIŽIVIT PA ČEDI UZET
MJERU
ZA DOMOVINU.
KAD SLOVA ZAPLAČU
KAD KIŠA PO NJIMAN PADNE ...
KOJI OTO ČOVIK MOŽE ZA DOMOVINU ŽIVOT
DA DADNE
DOMOLJUB.
I ŠKVERANIN ŽULJEVITIH, ŠPORKIH RUKU
KAD SLOVA ZABLIŠĆE
SRCA JAČE TUKU.
Laka Vam hrvatska zemja za koju ste se borili. I pali. I ne okrećite se u grebu radi nas.
Škverskin skalama u nebo
Sitin se ...
Ponekad ... ono ka ...
Rećemo ... zaletit se uza skale
Za prvi udrit kartelu točno u 3 i priko nekoliko.
Pa kad god se zatrčen, zaboravin, znali me i gurnit
drugi trkači ...
Ka od pakla bi biža od koraka priko Njiova mista.
U sićanjima i srciman.
I spomeniku.
Falain.
Nema komentara:
Objavi komentar