Split pa ja

haj u ku poezija

PISMA KOJA TO NIJE
oli PAR  POSTOLA ŠTA IN FALI BUSOLA
oli  ANKE ŠKVERANKE
oli EUROPLJANKE

Slobodno moš! Opjeskari je!
Koli njizi burac!

Prilipe moje škverske postole.

Ko će vas sada potit.

Kome će se znoj cidit već od čela,

priko leđa,

i u vas.

Ostat ćete same.

U komtejmer svami.

Svami?

Taj Mahal?

Indija?

Varaždinska Vindija?

Lura?

čujen anđela kor

Agrokor?

U slova i svastike

sitin se Jugoplastike

Ovo je pisma koja to nije

sitin se Jugovinila, Dalmacije

sitin se Dalme

na rivi jon palme,

koje!kakve! ovčurine, ovce

pušimo, guze dajemo

za? = novce. Bar da dadnu.

Lipe moje. Ka mi oka dva.

Šta san vam se da.

Lozu? Pivu?

Nek iznesen glavu živu.

Opremninu?

Ćeri. Sinu.

Nek iznesen živu glavu.

Nek izađu na kavu.

Obzirne. Pristojne.

Pokorne.

Kad prestajete obzirne paziti?

Kad pristojno počimljete gaziti?

Ratoborne.

Lipe.

Moje.

I liva i desna.

Nu ga! Neš još dugo

pogleda vam šesna!

Ovo je pisma koja to nije.
Nije ni epopeja.
Šta san ono reć ja hTeja?
Telca!
Europejca!
Ne znan.
Jerbo za malo se dan.
Na otoman. Divan. Sulejman.
Pazi! Pazi!
Eshkenazi!
Strmputice, stramputice
sve činite osim dice
streljiva vi momen topu
u Europu! u Europu.

Koli burac njizi.

Šta san ono reć ja hTeja?

Hateja?

Spliske banke.

Jadranke?

Gay OK?

Njizi dva pedera ...

kara Marka

kasno Marko na Kosovo stiže

al i nije: dobro mu se diže