Split pa ja

Pisma debeloj Amdrijani. Treća.

O Njojzi san Ti Ivane u subotu priča.

Da Je zaposliš.

Da je bila na teveliziji. Kuvala kupusa.

Al nisan Ti reka da mi je jučera donila kus-kusa.

I palačimke.

Cila ja debela. I strašna.

Palačimke od bezglutenskog brašna!

Da je samorana mater od 3 godine najlipše, najdraže klinke.
I da je lipa i bez šminke.

Da je podstanar Ivane moj.

Da je dobila u Hotel otkaz. Nogu u gujicu.

Da nema. Ćaća jon dobri plaća vodicu i strujicu.

Mater jon, mater od Amdrijane, dadne krijomice.
Sridnje jon je Ona od troje dice.

Nisan Ti Ivane reka

ako bi je zaposlija mora bi izvest

proširenja poslovnog prostora neka

jerbo je cila debela.

Cijela.
Teško bi Ti stala u oni četrnajst kvadrata.

I na svitu možda ima najlipši smješak.

Il sestra joj Mare. 

O onoj trećoj neću. Da Nju tek vidiš kad se nasmije ... A smiju se.

Bogu fala!

Znan da jih ne bi ni uzeja!

kad bi Ti ja

100€ ponudi ja

200? 300? 17000? Znan da ne bi

Di Ti sinko živiš? Dođi sebi. 
Ovo je Lipa naša.

i svaki nepošten u Njoj dobro se snaša.

Nije debela Amdrijana.

Lipa. Vridna. Poštena. Točna. Dobra ćer. Još bolja mater.

Jerbo kvari Ti ona Ivane hrvacke prosjek.
Biće nas brzon 17miljuna nezaposlenih hrvata.
A to Ti je Ivane moj tek treći dio upisanih glasača.
Bez dijaspore.
Zaposli mi Amdrijanu Ivane.
Neka je debela.
Cjela.