Split pa ja

Pismo majci ili U analne otvore zlotvore

Draga mama! Dobro Ti jutro.

Evo Ti se javljam nakon malo duže vrimena.

Oprosti. Pa nije ni puno prošlo. Koliko ima? 11, 12, 13 godina ... kako uspijevam zaboravit da si umrla.

Draga mama!

Ne sekiraj se. Nije ovo „Pismo majci u Zagorje“  Ivana Dončevića, ni Dugo u noć Dragutina Tadijanovića. Nismo mi te sriće. Nije Ti ovo ni, ne sekiraj se mama, Pismo majci Sergeja Jesenjina pa ono ja ka alkoholičar pišem: ...nemaj straja umiri se draga od utvare to ti srce zebe tako ipak propio se nisam da bih umro ne vidjevši tebe... jerbo nepijem više.

Dobro sam. Žena mi je mrvu gore, dica su dobro. Uču ka i svi tići. Zivaju na svit i gnjizdo su davno napustili ka neloši letači. Evo je danas bija Derbi. Niko iz moje  familje ni pijan, ni drogiran, ni pritučen, ni priveden, ni snimljen kamerom javno ili tajno a da pravi nered. Takva smo ti mi torcida. Šta imade jednu dionicu. I izgubili smo. Dobro si Ti govorila. Neće Hajduka dok je Mamić živ. Ja mu poručujem: bija zdrav i živ još dugo i uvik iza Hajduka. Na misto drugo!

Draga mama! Svih mi uprava škverskih ovo nije mural u Škveru. Pa da opet ispane kako se u Škver arčilo, bančilo, zajebavalo, spavalo, pituravalo, maslavalo ..... a nisu ni ovi donji ... nije mama ovo Škver. Ni čut. Jerbo Škver je, da citiram: "... leglo nerada, lupeštine i nemorala" pa onda koja bi budala zide vako piturala. Nije ti majko ovo Škver. Škver je ukurcu.

Jesi li sinjala ovega? Isti ja. Ukočen. Skoro pa nepomičan. Radu sa njim šta oće. A on se smatra simbolom, simboličan. Memory na vrimena kad je bija odličan. Za dučan! Dučan? Kako to lipo zvuči! Vuk! Hajduk!

Tebi je isto, priznaj, Hajduk bija u srcu. Nikad na prvome mistu ka vrića ti cimenta = krov nad glavon. Evo ti mrvu raduničkih. Ja ga nemam. Mi smo nastavili život tamo di si nas i ostavila. 5 katova nam nad glavom. I Boja. I teraca. Dobro je.

Draga mama! Zaboravija san Ti reć zašto ti pišem baš sada. Nakon toliko vrimena. Svo ovo vrime koje je prošlo neka je. Bilo je. Malo udren, frižan, ogreben, pinija, smija, zna san žvakat 50 kuna poslin, kad se otriznim, zafaljivajući Bogu da uza se nisan ima novčanicu od 500. Žvaka i plaka. Suza suzu goni. Znaš mene. Sitija bi se pokojnoga ćaće, pokoj mu duši, ka i uvik na trinajstoj pivi.

 

 

Draga mama!

Ovo san ti bija se snimit na neki novi 3D, još i u boji aparat. Prču me svi pa zašto nebi i vratna kralježnica. Oprosti na izrazu. Znaš da ne volin beštimat. Samo kad poludin.

A danas san luda. Neznan što hoću (Josipa, Lišće, izgledala, pivala, eliskir mladosti nesakrivala još stotinu ... sad si blizu 100?) ... opet počimljem lutat... oprosti. Iden zapalit pa osmislit šta ti iman reć. Znan da ti se ne žuri ali ... meni se žuri. Polako, priznajem, draga mama, polako nestajem. Umirem. Idem ti. Danas umire veliki dio mene. Danas umire škveranin u meni. A nije tome kriv ni tvoj Tito, ni svi lupeži posli njega, nesvrstani i svrstani. Škverskoj smrti koja još to nije pa eufemizmom reć škverskoj glavi na panju giljotine krivi su svi, draga mama. Ja najviše.
Pokopat ćemo ga. I uzdahnit kad god ga se sitimo.

Draga mama!

Imam za na grob. Ovo su ti ciklame iz moga dvora di sada živim. Iz najlipšeg dvora (i službeno) u Gradu. A otome ti je sve oni Bela kriv. Otompotom.

Sad da te pitam šta ću i kako ću neću. Laga bi i tebe i sebe. Znaš mene uvik po svome pa i kad mi svi govoru ono šta nevolin ni čut. Ka ono: muči, šuti, ništa ne govori. Stisni zube. Naguzi se. Gay je OK. Oprosti majko! Svi se tako ponašaju. U srce nedaju, al iako im plaču sve pore puštaju u analne otvore zlotvore. Ja neću.

Draga mama!

Nekako, Zumbul Nenin ili Iris ona šta je samenom radila u Banku, nekako, Ante i teta Zora, Zoran i Gorana, nekako teta Anđa i barba Mate, baba Ane, svi Stipanovići, nekako teta Anka, Neno silva, Joško i ćaća mu Jure, svi Žižići (Bože sačuvaj kako je Frane poginija - pa sa smokve majko kad je iša ženi svojoj ubrat koju), nekako svi Topići, Grčići,a srija sam i Juru niki dan. Jedva ga pripozna ... nekako sve mi misli njima lete ono u Golemovu a današnju Imotsku. Neznaš da je Mladen posta dika naša. Uzeja 150.000 kn na miljunaša. Vidija sam Seku. Ona živi sada (biće di je Baba ili na prvome katu). Bože dragi! 51 mi je a ... draga mama! Idem zapalit. Javit ću ti se posli.