ono ka ... e ... rećemo: napraviš izlet. Daš 18 kuna za tamoamo kartu. Lip sidneš u autobus. I otraš. Di god oš. U prvoj zoni. Nema veze šta ti u glavi breči, zvoni. Nema veze šta Škver toni. Nemaju veze kamijoni avijoni. Žirafe i sloni. Bronhi i do jaja bonboni. Nedam se Sotoni.
Ugodno se voziš. Starijima misto daš da im starost ne ugroziš. Zaboraviš da ti tilo 51u ima. Drobina. Uvlačiš je ne misleć i prsa nadimaš. Bar u odsjaju lipoočišćenih autobusa stakala bolje izgledaš. I kitiš. Gonjaš.
U sebi Bogu izmoliš. Na brzinu se prikrstiš. Jer Oni bi mogli vidit. Porezon po tebi. Štaš im kasti? Kakoš se opravdat? Vlasti. Kapelice i od Boga pogledom tražiš. Čuješ svakakve zvukove. Gledaš lukove. Kapule. Čuješ nanule. Ne klepeći nanulama kad silaziš sa čardaka. Malo malo malo san maka.
Nediljko Bilkić pa TBF. Di će samenom sutra šef?
Dojde Ti plakat. Ne bilo koji. Bija si ovdi nekad ka jedan od mnogi. Radija si na svojon kondiciji. Snagi. Oku. Ruki.Srcu. Nogi. Sićanja se unatrag privrte. Bija si na sekund dija Četvrte. Straha i trepeta. Ka šta je bila Deveta. Bojna HOSa. Čija.
Neće se slikavat. Jerbo šta se On ima slikavat. Neš Ti Njega. I kad ostari star već. Čija. Smišan. Na kratko ošišan. Ka i Mesić skoro mu obrve. Ka i Mesić izbore proša otprve. Izabralo ga za u bulb. Neš Ti bulba. Taras Buljba. Lav Nikolajević Tolstoj i Ana Karenjina.
Šta Ti je? Zaboravi! Zajebi ruse. Raščike, raščike i njene kose ruse. Rašćike list na sise joj stavi. Kani se ljubavi. Ka Domovini. Pij, ij. Ist i pit? Hajduk Split. Domovina je tamo di je dobro? Domovina su ne tle već ljudi? Domovina je di si se rodija di ti dom? Domovina je di si dite napravija i di se rodilo ono? Domovina je di ti srce tuče ka sa kampanela Svetog Duje zvono? Domovina je Split? Hrvatska? Domovina je cili svit? Dokle god ćutiš nemir. Domovina je cili svemir. Kosmos. Carl Sagan. Utran ti ga u dućan. Kukumar je odabran. Poma nema više. Di su rebci? Slavuj šta bigliše? Di mi ćer je? Sin. Na baketinu si pa ka grdelin. Na postavjenu od prve. Ti bidni, za na komade, za u komarče, crve. Sritnen Boru. Kamo srića da nisan.
jerbo ... daće mi ruku. Muški. Ovisan bit muški. Ka šta je nekad bija ovisan o puški. Ovisan i bisan. Nikad neopisan. Nenarisan. Daje mi ruku. Sitija san se Zokićevog disidasinajebasi i Jukićevog jebenti5miljuna. Da ću sve to reć. Neš. Da mi ruku. Ka da nije. Ka ja Njemu.
Nisan sigur da me pripozna pa mu dajen sinjal. "Kako nam Aldo?" jedva dočeka me sortirat. Oprosti ako san falija Boro. Doša si jak ka i ja. Ima te masa. 106 u mene 120 Ti bar imaš. Cili mi se treseš Boro. Cili mi se klimaš ...
HRVI si doša sredit veliš. Aldo je ukurcu. Zatvorija se doma. Je. Kad sam ga zva da mi dođe veli jebate kako ću ti doć a ne donit bar 10 deka kave. Berlave čunke šašave glave. Jebala te kava. Dojdi mi opet. Ručaćemo. Povračaćemo. Pivaćemo. Slavit mole i škarpine. Vina. Domovina. Ti ćere ja ćer i sina. Dojdi Aldo. Pričat ćemo o Bori. Kako mu pomoć.
Jer da mu truju dicu šta su mu uzeli na državnu skrb. Vadi mi 1703 tablete šta mu dnevno pije dite. A dvanajst joj godina. Problematična. Ide to pokazat sutkinji. Dobri policajac pravosudni na vratima mu neda proć. Pita je gospođu. Ona je u raspravi. Dobro je Boro: napravija si svoje ka i svaki pravi muškarac. Proba si. Proba i usra se. Ka šta smo nekad.
Jebala me mara! Buba mara. Nož u srce mi zarila. Kućarin od plastike u obe nosnice. U oči mi njene ukosnice. Horor. Mari pod bor. Bubi mari. Onda, sve ka neće, na glavu mi tri odjedanput plastične vreće. Nemoš disat. Nemoš disat. Al moš pisat. Ne diši! Piši!
Nema komentara:
Objavi komentar