Split pa ja

Pisma praznoj boci

Ističe ti rok? Svi rokovi? Roci?

Pisma je ipak ovo. Pisma praznoj boci.

Šta je niko nije skupija.

Pa ni ja.

Z.

Kako san izdura

Za stavit čistu zaradu na žep.

I papir krep.

Ono ka ... rećemo

Moš kako oš ... i na zid ga mećemo

Moš di oš i oćemo – nećemo

Štrapaj. Štrcaj. Sprejaj.

Na zid svoj Aj! Hi! Osjećaj!

Rupa u braniku:

Domovine nikad.

Tribalo se u Italije bižat.

Pustit ludu da nastavi bordižat.

Domovini uvik.

kad god zatriba

rupa u braniku? A getriba?

Bila jenom jena Maca

Šta smo u Nje pili

Zdravi bili

Prikovrimeno tukli

I žmureć je svukli

Obitelji ne tlačili

I žmureć je svlačili

Na kredit

E da je opet mlad u Škver bit

Aidine ruke

I uz pomoć puno medijske buke

I dalje kontejnere pritražuju Aidine ruke

Da ćemo razgovarati oko 20 ka pane mrak

Kad svaki komtejner obađe ona prije nego ga obađe svak