Split pa ja

vrtovi rajski su razni. Iznjizi sve protralo pa su prazni. Čovik je u Božjoj kazni. I ti ga di god moš mazni. Ka i Oni. Partijaši. Ka i mi. Birtijaši. Pri boci staklenoj piva u flaši. Tamburaši i mandolinaši. Samo nek su naši. Praši! Plaši! Sebe ili se ne! A doša je i novi tičiji. Šta nije dičiji.

ma nu ga! Nu!

Bunkeru!

Čuvaš li štogod?

Može li se uTe uć?

Pa onda uNju?

Proliće je. Može i u žbunju uNju. 

Ka onda kad san iša Slunju. Vlakon pa da ću na utobus a more i stopon. 

Na me nemoj mitraljezon pogotovo Europon, topon. 

Nikad travu nisan taka a kamoli maka. Opijum. Kapelin nosin da mi svašta ne pane na um. Iden Brdima. Ovo je ti drum. Brum, brum, brum činu mi noge. 

 

Split je puno više od stare kartoline. To je grad u kojem živimo, a ne grad koji samo gledamo na starim slikama. ? A novim. Mojin? Ovin jutrošnjin. U biti: Šta je pisnik tija reć? Da mu grad vridi više od stari razglednic koje kupi? Biće ... SDP neće.