bili su
Bili i uvik će biti
srce smo
in dali i ja i ti
bili su
Bili jer boja je bila
Božjih
anđela i njiovih krila
stisnuti zuba bez ijednog zvuka
materi san se iz droba izvuka
namisto plača oma sam druka
za bilu boju! za našeg Hajduka!
i oma nama
namisto mama
Hajduk san reka
i sa ćaćon na balun uteka
pa san
naresta, posta san velik
otra
san u Škver tuć ruzinu, piturat čelik
i nako
pripun smrada i znoja
trča na
Plinaru šta bila je moja.
Ženi bi
posli pravija dicu
i krijomice
zamišlja Poljudsku lipoticu.
Nema komentara:
Objavi komentar