Split pa ja

Lip li je ovi najlipši još lipši suncen okupan proljetan dan Grad. A vid ga sad. Kad ujitiš mu ponistre zaprte. I Umjetnosti se izložiš. Umijećima. Bogu falain da ih ima. Njiha. Njizi? Nji? Neka Nji!

... a moš i nakon kiše ... i nakon miljun godina ... u kamenu nek ti ime piše
pa kad svi sa ovog svita odu ostaće IVICA zauvik na podu
tleju
da mi je susrist Meju
da me Pagarešto nauči:

al Boga mi neću. Jerbo čuja san od nike mačke

da su Meja ujitija pračke

da ćuti ko je pripun lošeg vina

da ga oma nama tondina:

i još san čuja da je opasan jerbo ti taj ne prikida smijanje

i jerbo insistira ne nekakvo skijanje.

Na vodi.

Da o svemen spliskomen račun vodi.

Konta.

Pa mu evo: Njegovo: šta sam Mu naša. Ko mu smi ne vratit:

Biće, kakvi je Meja, opeta nit ji, nit pije nit diše,

nego samo kupi i piše, kupi i piše, kupi i piše ...

Šteta! I sitija me Kečkemeta. Di je?

Na suncu šeta?

Zove me Barbi! Vratimo se Kenu.

Slušan ja tu ženu! Nenu!

ovo san Ga slika prije 6-7 godina. I danas je On meni šampijon. Sigurno i Njen. Westić Ken. Brigare. Šta mu moš pisat memoare. Šta mi je biža isprid objektiva ka da ga želin slikat. 14 godina ima i srce u prsima. Vando mu ga liči jerbo je malo bolesno.

 

 

Nisan falija. Ovi puta iznimno ćutin se ja divno. Pa ću pase među ljude. Pa šta in bude. Bidnim pasiman. Šta i volu. Šta im se plaćadu injekcije i 100€ i naručivaju iz Fracuske. Jerbo imadu promblema sa srcem. Hercom. Trefom ponekad. Karo im je u redu.Pik? Pik im je na mačke. Naopačke. Petak. Luko mi Paljetak. Gospođica Majoneza. Kako san je recitira ... Sestre Barudžija nervira. Senku Bulić tuka. S Zoron šta pušila je uvik u zahodu priko malog odmora nastupa. Kod gospođe Bego. U Brodograđevnu. Sa i Žilom. Zakonom. Kad bi te taj oli Njegova pokojna Kate sestra puka - ne bi kuka, ništa te nebi ni zabolilo. Bija bi pokojni. Viđali smo se u Gardi. Po terenima. Di si Nike?

MINI ima oko 4ipo,5,5ipo,6,6ipo,7, 7ipo,8, 8ipo - 9 makogabrigakolikoima godina. Jerbo je upravo krenula na Hvar. Da ima istovarit kamijon cimenta. I zamišat par baštona. Jerbo MINI je samo ono ka mini. Chihauha.

chichauha s oba uha

i moja usta suha.

 chihauha šta se zove Mini

i moje štitnjača šta se pini.

chihauha šta je šesna

i haj u ku mi poezija bolesna.

Nareska Jon mesna.

Kaleta mi tjesna.

Tisna.

Bisna.

Nit mu triba vode. Priko vode do slobode. Nit duvana. Od M. Garbera knjiga o Hajduku. On je od oni šta se ne tuku. Ni sa kime. Osim. Ivica Osim. Lepo prosim. Boršin nosin. Crljene mi cvike. Parade mi spominju nike. Čovik. Dobar. Konobar. Šta me zavida za 3 kune: Da sam mu manče.

Ovi van lik .. čovik ... bik ... nije Tarik.  Doša nan je u Grad ka gost. Iz Tajlanda. Jerbo se tamo egzotičnije, lipše i šta je najlipše jeptiniji živi nego na Hvaru zimi. Svidok mi Mini. A kako san nakon dugi niz od 117 godina srija i Branka mogu i Njega navest ka svidoka. Brkove mu Njegove, šetnje mu Njegove, Hrvatske mu Njegove - nek mi svidoče.