Split pa ja

Prilipo je tilo moje

I lumbrela šta pederske je boje

Baš sam mala

Pripun stala.

Poglavarstvu hrlim.

Judima nan vrlim

 Zabonacalo je

Jugo tuče

nije mi oto srca lupa

Nebegenajen ove

Šta mi Grad grde

Nepristojni ka oni šta prde

Šta se ne kupadu pa smrde

Zidove bile škrabaju

Bar da znaju 

Simpa. I tično. Simpiatično.

Isto bi ga pično.

Šta on ima po mom Gradu pisat.

Bodul. Budal. 

Bidni Sanader. Zašto Ga se sitin čin rešetke vidin. Makar u snu. Bidni Sanader. Tako me ganu.

Sitina ga sa ono kad san mu doša u Teatar kome je bija intendant. I šporak i smrdjiv. Bija san ja. Uglađen i fin i pristojan i da san gay omabiganama. Bija je On. Nije mi da maskirnu ceradu za našega TAMića. I gotovo priča. Bidni Sanader. Isto mi ga ža. Šta je kra. 

Ovomen već triba jebat mater. Di? Na bilodi! Sram te i stid bilo!

Samo da me ne pripozna. Pa me naprokida. Evo van još mrvu njiovoga stida. Kogod Te vidija da sprejaš oma Te zavida! I problema nema kak bi reka Josip Marotti Mari Tortti. I oni iz Rome Totti. I svi pasji skoti. Maške su devet životi!

Moja Domovina. Pasje groblje. Golemova 30. Imotska danas. Šta mi je niko neće uzest. Jerbo san radi Nje pritrpija miljunijedan pest. Sikire poteza. Ka Pere Nadoveza šta nije sikire poteza već je po stadijonu vez veza. Vata za vrat i glavon u zid. Ka ćaća mi ludi i luđi mi did. Ustaša. Piva ladna flaša. Bocon u glavu. Kad san u pravu.

Sitija se Boga Bogu falain. Sitija se Matka obaša oma nama dva tri dovratka skupija 260 kuna. Bez PDVeja i računa. Odnija familji za kruv. Oni oma duvana. Kutiju. Pa još svi troje. Dobro si Bela reka. Ne duvana! Mljeka!

I Ivan mi daje vrile, cile, fritule da in ponesen. Aj neće bit teško ako ih usput ne prodan jerbo su samotake. Najboje u cilem Gradu. Šta se po starinski radu. Šta neće limunadu. Šta kad ih iziš ne činiš monadu. Ni tombulu. Fritulu. Ivanovu najbojom na svit cili proglašavan.

 Ka da nije iz Splita veli mi Anita: ne pominji mi ni ime ni bezime. Evo Ti 100 kuna pa šNjiman upravi. Kupi im štogod. Radi šta oš. Falain u Njiovo ime Anita. Nisan Ti pomenija ime ni bezime ni nick – PAPE koji si Ti lik.

 I na red je došla Ona:

Pojema ispod Jon balkona

Znan da bila bi moja Julija

Da san Ti ovu kuću kupija

Stala bi ondak na srid balkona

I pušila

dok god Ga balkona nebi srušila

daBogda se ugušila

Julija.

Svojon stručnon spremom sponzorušo

daBogda Ti ovi balkon pa na glavu

i ja naplatija oštetu od osiguranja

il možda bolje: priživila sam zeru bila manja

niža

ka krokondil niska

za popizdit niska

Julija.

DaBog da Ti ovi balkon pa na glavu.

ima li još živih partizana. Ako ima – neću šnjiman. Mrtvima ... laka im hrvatska zemja jerbo neće in bit laka. Luđaka. Šta su glavu u torbu stavjali. A bilo bi in bolje da su glavu od kupusa, kruva ispod meke, par kila brašna, zeru svinjske masti za namazat, blitve oli koprive za pitu ol soparnik napravit. I onda im niko ne bi ništa zamira. I spomenike ukrasiva. I diza ih u ariju. I proklinja in kosti. I zbog njizi plaka. Šta bi reka gospodin suncokret preokret neproklet neukaljan izvan Mesić Stipan: još nas ima. Bogu falain! Neće dugo.