Split pa ja

haj u ku poezija

Bulažnjenje

Gerhard Ledić.

Arsen Dedić.

I ja.

Tito i Partija.

I ja.

Ustašija.

I ja.

Croatia.

Nacija.

I ja.

Prijatej mi triba

Može i prija

Šnjiman bi bija

I ja:

Maleš Antonio – 41 godina, 86 kila i zdravo jedno kolino

Šakiću volino!
Šta odaješ da je samo jedno zdravo
i da je inžinjer jerbo istudira nije pravo!

Ivica Bočina – 50ak, metaridevedeset, vitak

Di šta god triba – tu se giba,

Ante Režić – 58 godina, Pejin, prije Ivanov,

Prije Ivana Šmitov – Hrvat! Nikad Titov!

Vinko Marinović – 50 godina, 110 kila

Zbog kojeg kad oda zemja se trese zemja se lila

Božo Pekić – godina kolko? Nekolko? Kolko? 30. Lipo ih nosa.

Šta mu ništa ne fali. Ajd. Možda kosa.

Domaći uratci = porno clipovi

I neki čudni, čudni tipovi

Po Škveru

Razbijeni čipovi

Vlaji

Daji! Daji! Daji!

Od onoga japamskog „Carstva čula“

Do praznih, napuštenih cokula

Napuštenih – napušenih – nepoštenih

I poštenih

Koji su oto šta nam otimlju dušu?

Koji su oto šta nas gonjaju, kite, rušu?

Dok mi se znojave čarape sušu...

I komen će sada u bubrige vitrovi puvat

Ukrajincu, bosancu, kinezu?

Neće švabi ni emglezu!

Kikašu! Sitija san Ti se Nje (mislin na Nušu)

Nisi Ti fer

Fali mi vrižider

Stolna vali mi lampa

Tantijeme ZAMPa