Split pa ja

Lipa moja i najlipša sidokosa

Šta san je u srcu svom nosa

I još nosin.

I šta je još nikome nedan.

Šta je uvik na TV gledan.

Neka mi ih je miljun još zdrava i živa

I neka vidi kako izgleda pogledon digitalčeva objektiva.

I neka joj znade ova sida glava cila

Nikada za me nije izgubila.

Meja. MV. Susid mi. Čitaš ga i nikad ti dosta. Kroničar, javni bilježnik Grada je osta. Tamo zračnom mi linijon priko puta srid sride srca od Spinuta.

Da nan je bacit na franje ol gurat niz kalu kolo. Zuje mogli bi prije. Pa čiji bubrizi prižive. Da nan je opet bit dica od 9, 10, 11. Trkon u sekund uletit u kužini materi reć:„brzon!prišamiječekajumenesminzakasnitfetukruvamiutočaj!“

Novi Mu je libar spreman. Nagovaran Ga na digitaliziranje. Da će porazmislit.

Ovo je prva od 17.393.111 fotografija koje mi je do sada poslala, učinila, i da će još jerbo joj je to usput, jedna dama šta se zove ... rećemo ... neIncognito. Nadam se da će izdurat cilo lito. Slikavat i sve mi šavat. Zbog radi praktični razloga ja ću nan vako napisat:

neI